На конференцији за медије, уприличеној поводом успјешно завршеног пројекта „Идентификовање и промоција мјера и активности на заштити репродуктивног здравља младих“, у име Удружења „Међународни центар за промоцију људских права“ представљени су резултати проведеног пројекта, као и закључни ставови о унапређењу репродуктивног здравља младих.
С тим у вези, у оквиру овог пројекта чија циљна група су били млади животне доби од 15 до 20 година, одржане су три едуактивне радионице о теми заштите репродуктивног здравља, проведено истраживање путем анкетног упитника међу ученицима завршних разреда средње школе, те одржан округли сто са здравственим радницима, на основу чега су изведена закључна разматрања у вези са питањима како унаприједити ову област и, у том смислу, понудити прихватљив и проводив концепт мјера и активности.
Потврђено је да овладавање основним знањем представља предуслов да млади имају свијест о личној одговорности за сопствено полно понашање. Међутим, истраживање је показало да знање младих о овој области није на задовољавајућем нивоу.
Истраживањем се настојало доћи до одговора да ли млади имају и да ли његују здраве стилове живота, при чему је свега 17% њих одговорило да у потпуности воде здрав начин живота. При томе је 43% испитаника одговорило да користи алкохол, 17% цигарете, 9% наркотике, а мање од једне трећине ништа од наведеног не користи.
На питање о томе на који начин се информишу о сексуалности, заштити од полно преносивих болести и нежељене трудноће, 47% испитаника се изјаснило да се о тој теми информишу путем медија и интернета, а 27% путем разговора са вршњацима. Међутим, на жалост, истраживање је показало да учешће родитеља и школе у полној едукацији дјеце не даје очекиване резултате, јер се свега 12% о овој теми информише разговором са родитељима, а 8% на часовима у школи.
У вези са питањем да ли полно васпитање треба увести као предмет у наставу, 64% испитаника сматра да је то потребно, а 14% сматра да то није потребно.
Овакав став младих потврђују њихови одговори да постојећи систем школског образовања не пружа довољан ниво знања о сексуалном образовању, што сматра 79% испитаника, док свега 6%, сматра да постојећи систем пружа довољан ниво знања.
Истраживањем је утврђено да је 35% младих имало полно искуство, од чега 40% њих са више партнера, те да 79% полно активних младих користи неки од видова контрацепције.
На питање из којих разлога сте ступили или бисте ступили у полни однос, 64% испитаника је одговорило да би то учинили из љубави, 15% из физиолошке потребе, 11% због младалачке радозналости, а 8% из других разлога.
Из одговора испитаника да наведу да ли су им и која средства контрацепције позната, интересантно је да једна трећина испитаника не зна која су то средства.
На питање које болести нису полно преносиве позитиван одговор је дало 41% испитаника. Међутим, 80% испитаника не зна који су симптоми полних болести, што је забрињавајуће.
О повезаности између ХПВ инфекције и ризика настанка рака грлића материце, само 20% испитаника одговорило је да та веза постоји.
Занимљиво је истаћи да још увијек 6% испитаника сматра да се вирус ХИВ-а може пренијети пољупцем, 3% убодом комарца, а 1% загрљајем.
Такође, 11% испитаника сматра да присиљавање на секс није злостављање, а да омаловажавање партнера не представља облик психичког злостављања, сматра 14% испитаника.
У погледу постојања истраживања и других облика јавне провјере стања и едукације о сексуалном образовању и васпитању младих, 58% испитаника сматра да такви садржаји постоје, али да нису довољно усклађени са потребама и интересима младих, док 31% испитаника сматра да такви садржаји не постоје.
Највећи број испитаника, њих 67%, изразио је жељу да разговарају о сексуалности, заштити од трудноће и полно преносивим болестима, док 32% испитаника о тој теми не би разговарало из различитих разлога, од чега је 17% њих довољно упознато, 9% испитаника не би разговарало, јер им је то непријатна тема, а 6% не би разговарало не дајући без објашњења.
При томе, о овим питањима највећи број испитаника – њих 39% би се опредијелио за разговор са доктором, 30% би разговарало са другом, односно другарицом, а тек 13% испитаника би на ту тему разговарало са једним или оба родитеља, што посебно упозорава на недовољну улогу породице и родитеља у овом изузетно важном сегменту живота младих.
На основу резултата истраживања посебно се издвајају сљедећи закључни ставови:
- Прво, с обзиром на то да и досадашња бројна истраживања показују да сексуалност има централно мјесто у здравом развоју сваког адолесцента, овим истраживањем је потврђено да припрема младих за сигурнији прелазак у одрасло доба посебно у данашњим условима један је од највећих изазова.
- Друго, резултати истраживања указују да постоје бројни разлози да управо ова тема, без предрасуда и табуа, треба да постане дио јавног дискурса. Подаци званичних институција у Републици Српској то потврђују, јер је само у 2016. години до 28 године живота обављен 621 прекид трудноће, што представља број новорођенчади једног града у Републици на годишњем нивоу, а у 2017. број прекида трудноће до 28 године живота износио је 547, од чега је до године пунољетства у 2016. било 27 прекида трудноће а у 2017. укупно 38. Дакле, то су само званични подаци о броју прекида трудноће. Међутим, стиче се утисак да на овој теми још увијек стоји одређена врста традиционалне забране, због чега не постоји довољна синхронизованост, па и одлучност одговорних субјеката у друштву да се о репродуктивном здрављу младих говори на начин на који то актуелност намеће, а посебно проблеми демографског развоја.
- Треће, општи је став, што је и став Удружења, да би, у циљу побољшања образовног садржаја у области здравља и здравих стилова живота, у наставни план и програм, првенствено завршних разреда основне школе, требало увести предмет „Здравствено просвјећивање“, у оквиру кога би се изучавала ужа област која се односи на заштиту репродуктивног здравља и то под називом „полно васпитање“, с обзиром на то да је тај назив прихватљивији од назива „сексуално васпитање“ и директно се односи на заштиту репродуктивног здравља.
- Четврто, с обзиром на то да постоје бројни ризици од недовољне и неправовремене информисаности младих о бројним питањима која су битне за здрав развој адолесцената, полно васпитање требало би да представља неизоставан и веома значајан садржаја ширег дјеловања, а не само породице, родитеља и школе. Истраживање је потврдило да је репродуктивно здравље младих све више неодвојиво од мјера и активности, које су најдиректније везане за њихово полно васпитање, а које би допринијеле заштити од нежељене трудноће, полно преносивих болести, кориштењу одговарајућих средстава заштите од трудноће, те заштити од физичког и психичког злостављања.
Поред предсједника Удружења „Међународни центар за промоцију људских права“ и координатора пројекта, др сц. Александре Вуковић, на конференцији су говорили др Анђела Миленковић – ЈЗУ „Дом здравља Требиње“ и Недељка Илијић – в.д директора ЈУ „Центар средњих школа Требиње“.
