Монографија „Мобинг – Злостављање на раду са примјерима из судске праксе“ објављена је у издању „Графомарка“, Лакташи, 2018. године.

У монографији су обрађена питања забране злостављања на раду (забране вршења мобинга) и заштите личности и достојанства радника у радном законодавству Босне и Херцеговине. Садржина и форма књиге су оригинално замишљени и ефикасно реализовани третирајући цјелокупну материју, на укупно 307 страница.

Заштита права из рада и по основу рада, као и заштита социјалних права радника, нарочито у посљедње вријеме, све више постаје предмет интересовања научне и стручне јавности. С тим у вези, успостављање одговарајућег, правно уобличеног система превенције и заштите од злостављања на радном мјесту, императив је сваке правне и социјалне државе, па тако и Босне и Херцеговине, која је уставима и законима на државном и на ентитетском нивоу, нормативноправно, кроз радно и социјално законодавство, дјелимично регулисала питање мобинга.

Општа спознаја је да позитивноправни приступ мобингу није усклађен са значајем и посљедицама које појава мобинга може имати по друштво, послодавце и запослене, па су, стога, правни аспекти злостављања на раду у овој монографији посматрани са становишта међународног, регионалног и унутрашњег права. У циљу потпунијег сагледавања посљедица мобинга, проблем је посматран и са становишта његове противправности из угла уставноправних, радноправних, грађанскоправних, кривичноправних, социолошких и психолошких аспеката, који су, појединачно посматрани, недовољни за исказивање противправности мобинга.

Монографија „Мобинг – Злостављање на раду са примјерима из судске праксе“ састоји се од сљедећих цјелина:

Први дио садржи уводна разматрања и дефинисање појма злостављања на раду (мобинга). Одређена пажња посвећена је и облицима злостављања на раду, његовим узроцима и конфликтним ситуацијама, као полазним тачкама настанка злостављања на раду.

Други дио посвећен је компаративним и нормативним рјешењима појаве злоста-вљања на раду. Овај дио започиње освртом на аспекте (не)злостављања на раду у бившој Југославији, с обзиром на тада владајући систем самоуправљања, који је био актуелан све до краја 80-их година прошлог вијека.

Потом је са аналитичког аспекта извршен приступ међународним документима, актима Организације уједињених нација и Међународне организације рада, чија би досљедна примјена могла да допринесе смањењу узрока злостављања на раду. У циљу лакшег приступа начину на који је појава злостављања на раду нормативно одређена у позитивном праву појединих земаља, посебан акценат стављен је на позитивноправна рјешења питања злостављања на раду која важе у земљама у окружењу, али и рјешења која су усвојена у развијеним државама. Посебно су размотрени кривичноправни аспекти спречавања злостављања на раду.

Трећи дио односи се на разматрање кључних питања нормативних рјешења појаве злостављања на раду у радном законодавству Босне и Херцеговине, гдје је питање забране злостављања на раду, односно питање мобинга, законима на државном и ентитетском нивоу нормативноправно одређено као облик дискриминације.

Четврти дио садржи разматрање утицаја злостављања на раду на личност злостављаног и његову радну и животну средину. У оквиру овог дијела направљен је осврт на посљедице злостављања на раду и могуће начине супротстављања појави злостављања на раду.

Пети дио садржи разматрања кључних питања забране и борбе против злостављања на раду. Дефинисани су законски и други механизми забране злостављања на раду, а извјесна пажња посвећена је остваривању судске заштите из радног односа, када је у питању вршење мобинга, односно злостављања на раду.

Шести дио посвећен је судској пракси у области мобинга, у којем су анализиране судске одлуке, првостепене и другостепене, као и одлуке судова донесене по ванредним правним лијековима у Босни и Херцеговини.

Седми дио представља закључна разматрања изражена кроз резиме резултата истраживања, односно налаза и приједлога основних закључака и ставова саставних дијелова монографије.

У синтези посматрано, злостављањем на раду, односно мобингом, често се угрожавају основна људска права и слободе, као што су: права и слободе по основу рада, забрана дискриминације, достојанство и слободан развој личности, неповредивост физичког и психичког интегритета, слобода савјести и увјерења и слобода мишљења и изражавања.

Полазећи од основне премисе сваког демократског друштва да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите, држава би морала да буде прва у низу заштитника људског достојанства, у циљу остварења пуне слободе и једнакости сваког појединца, укључујући и достојанство радника на раду и у вези са радом уопште. Стога, један од основних циљева ове монографије јесте препознавање потребе, са интенцијом да прерасте у императив доношења посебног закона, којим би се омогућила боља заштита од мобинга и других облика дискриминације и утврдила потпунија рјешења одређених питања, која досад нису уређена на одговарајући начин.

Ова монографија има научну, педагошку, популистичку и употребну вриједност за струку, едукацију, свакодневно и укупно друштвено ангажовање.

Бања Лука, децембар 2018.
Др Александра М. Вуковић

Postavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Prikaži dugmad
Sakrij dugmad