Представници Удружења „Међународни центар за промоцију људских права” учествовали су 15. маја 2019. године на Јавној расправи о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о социјалној заштити, одржаној у великој сали Скупштине Града Требиња.
Удружење подржава предузете напоре надлежних органа, а првенствено Владе Републике Српске, који су проведеним активностима, посебно у нормативном смислу, допринијели и доприносе да се област социјалне политике афирмише, надограђује и проширује круг лица која остварују права из социјалне заштите. У том смислу, посебно се настоји допринијети побољшању положаја лица са инвалидитетом, као изузетно вулнерабилне друштвене категорије.
Осим наведеног, представници Удружења су на одржаној Јавној расправи посебно указали на то да је потребно учинити додатни напор када је у питању остваривање начела недискриминације, у односу на предложена законска рјешења у вези са правом на личну инвалиднину, посебно у свјетлу Конвенције о правима лица са инвалидитетом и Закона о забрани од дискриминације.
Удружење је са посебним сензибилитетом указало на то да су лица са инвалидитетом првенствено та којима је умањена физичка и психичка способност и која, у највећем броју случајева, нису у стању да самостално обезбјеђују потребе нормалног функционисања у свом приватном и друштвеном животу. У том смислу, тим лицима се мора обезбиједити стабилан нормативни оквир да би на равноправној основи уживали заштиту њихових људских права, посебно имајући у виду да та права у друштвима социјалне правде имају и додатне механизме.
У том смислу, на одржаној Јавној расправи децидирано је указано да Конвенција Уједињених нација о правима лица са инвалидитетом (2008) представља један од најважнијих међународних инструмената за заштиту права лица са инвалидитетом. Босна и Херцеговина је ратификовала наведену Конвенцију и Факултативни протокол 12. марта 2010. године и на тај начин преузела одређене обавезе.
У контексту резимеа Удружење „Међународни центар за промоцију људских права”, сматра да одредбе члана 35 а) став 1 тачка а), в) и г), те одредба члана 35 в) став 2, нису у сагласности са сврхом и општим начелима Конвенције о правима лица са инвалидитетом, те одредбом члана 28 наведене Конвенције, а посебно са чланом 2 став 1 Закона о забрани дискриминације, јер би усвајање предложених законских рјешења, која су претходно поменута, представљало непосредну дискриминацију према лицима чији инвалидитет није настао у развојном периоду, односно до осамнаесте године живота и то по два законом одређена основа, инвалидитета и старосне доби.
