Конвенција Уједињених нација против корупције потписана је 9. децембра 2003. године у Мериди у Мексику. Тај дан, 9. децембар, представља Међународни дан борбе против корупције, који се у свијету обиљежава са циљем да укаже на распрострањеност и штетне посљедице  те веома негативне друштвене појаве, која систематски разара и државу и друштво.

 

Она урушава темеље демократских институција и владавине права, те успорава друштвено-економски развој. Корупција је понашање које представља девијацију од нормалног обављања јавне дужности, ради стицања личне или друге користи и подразумијева кршење норми ради остварења личног интереса. То укључује радње као што су подмићивање (примање новца или друге бенефиције чиме се утиче на одлуку јавне власти), непотизам (примјењивање породичних критеријума у одлучивању о јавној ствари), те злоупотребу положаја за личну корист (нелегално кориштење јавног добра или услуге). Са правног аспекта, корупција се посматра и у оквиру различитих кривичних дјела, с обзиром на то да не постоји стандардно одређење корупције као кривичног дјела.

Функционисање Босне и Херцеговине, као демократске и социјално праведне државе, захтијева дугорочно и интензивно ангажовање владајућих структура на успостављању и реализацији економских и социјалних права, како би се грађанима обезбиједила могућност да се издржавају од свога рада и да живе у друштву у коме су демократски, институционални и вриједносни системи довољно изграђени да могу да представљају јаку брану различитим корупцијским радњама.

Корупција представља посебну опасност за државе у транзицији, попут Босне и Херцеговине, које би, поред дјелотворних механизама који би гарантовали контролу располагања јавним овлашћењима, чију злоупотребу ради остварења личне користи, корупција у суштини и представља, требале имати довољно развијену друштвену свијест о њеној штетности и грађане ослобођене од страха да пријаве корупцију.

Иако Босна и Херцеговина предузима одређене системске радње на сузбијању корупције, у сузбијању корупције неопходно је предузети бројне конкретне и дјелотворне активности у превенцији, репресији и координацији, како би се корупција свела у оквире који би представљали „разумну мјеру“, с обзиром на то да је корупцију као негативну друштвену појаву немогуће искоријенити.

Забрана корупције и начело једнакости налазе се у основи заштите темељних људских права, прокламованих и низом међународних и регионалних докумената, који обавезују и Босну и Херцеговину.

На међународном нивоу донесен је низ међународних докумената којим се наглашава важност лица која пријављују корупцију и подстичу земље потписнице да заштите пријаве корупције учињене у заштити јавног интереса. Посебан значај на пољу борбе против корупције и заштите звиждача имају Конвенција Уједињених нација против корупције, те акти Савјета Европе, гдје посебно мјесто заузима Грађанскоправна конвенција за борбу против корупције, Резолуција 1729/2010 о заштити звиждача, као и Препорука о заштити звиждача 1916 (2010).

Конвенцијом Уједињених нација против корупције прописано је да ће свака држава уговорница размотрити могућност да у свом унутрашњем правном систему предвиди одговарајуће мјере пружања заштите од било којег неоправданог поступка према било ком лицу које надлежним органима пријави, у доброј вјери и на разумним основама, било које чињенице које се односе на дјела утврђена у складу са овом конвенцијом.

Грађанскоправна конвенција о корупцији Савјета Европе има посебан значај за сузбијање корупције, јер указује на потребу да се заштите запослени који своје право на изражавање мишљења остварују у својству запосленог-пријавиоца корупције. Наведеном Конвенцијом у оквиру заштите запослених, прописано је да: „Свака страна уговорница треба да обезбиједи у домаћем праву одговарајућу заштиту од било које неоправдане санкције против запослених, који имају основаног разлога да сумњају у корупцију и који, у доброј вери, своју сумњу пријаве одговорним лицима или органима“.

Кривичноправна конвенција о корупцији Савјета Европе прописује обавезу сваке потписнице да би требало да усвоји такве мјере које могу бити неопходне да би се пружила одговарајућа заштита онима који пријаве коруптивна кривична дјела прописана у тој Конвенцији или на неки други начин сарађују са истражним органима или органима гоњења, као и заштиту свједоцима који свједоче у вези са тим кривичним дјелима.

Европска конвенција о људским правима и основним слободама у контексту борбе против корупције такође има одређени значај. С обзиром на мјесто у хијерархији правних аката које јој је уставотворац у Босни и Херцеговини дао, битно је напоменути да је том конвенцијом прописано да: „Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу мишљења и слободу примања и преношења информација и идеја, без мјешања јавне власти и без обзира на границе.“ Право на слободу изражавања се тако најтешње повезује са Уставом гарантованим правом на слободу мисли и опредјељења, савјести и увјерења, јавног изражавања мишљења, као и правом на рад и правом запосленог на изражавање мишљења на мјестима рада и ван послодавца, односно „правом на узбуњивање“.

Са аспекта сузбијања и борбе против корупције у Савјету Европе донесени су Резолуција Парламентарне скупштине Савјета Европе 1729/2010 о заштити звиждача и Препорука Савјета Европе о заштити звиждача.

Резолуцијом о заштити звиждача 1729/2010 усвојеном од Парламентарне скупштине Савјета Европе, указано је на значај оглашавања забринутих појединаца ради заустављања понашања која излажу или би могла да изложе друге људе опасностима – као прилику за јачање одговорности и интензивирање борбе против корупције и лошег управљања, како у јавном, тако и у приватном сектору. Према поменутој Резолуцији пријављивање неправилности одувијек је захтијевало храброст и одлучност, да је пријавиоцима као минимум, потребно изборити да се њихова упозорења прихвате без опасности за властиту егзистенцију и егзистенцију њихових породица, те да примјерено законодавство мора могућим пријавиоцима првенствено осигурати сигурну замјену за ћутање, а не само створити лажни осјећај сигурности.

Препоруком Савјета Европе о заштити звиждача у дијелу у којем се разматра значај звиждача (узбуњивача, лица која пријављују корупцију) наглашено је да је њихово иступање саставни дио права на слободу изражавања и да је њихова улога веома битна у борби против корупције. Дакле, у многим међународним инструментима и препорукама звиждачи или пријавиоци корупције, издвајају се као једно од најефикаснијих механизама у превенцији и борби против корупције.

У синтези посматрано, корупцијом се, директно или индиректно, често угрожавају основна људска права и слободе, као што су: права и слободе по основу рада, забрана дискриминације, достојанство и слободан развој личности, неповредивост физичког и психич-ког интегритета, слобода савјести и увјерења и слобода мишљења и изражавања. Запосленим лицима – пријавиоцима корупције потребна је посебна заштита због тога што су потенцијално изложенији дискриминацији, односно могу бити стављени у неповољнији положај у погледу низа права из радног односа, попут изложености мобингу, повреди права личности (приватности), отказу уговора о раду, па и угрожавању безбједности (посебно у случају указивања на корупцију). Уз то, неопходна је посебна заштита да би се запослени подстакли на борбу против корупције, на заштиту јавног интереса, који је примаран у односу на приватни интерес (добит) послодавца.

Проблем корупције, који пријети да прерасте у тзв. „друштвену вриједност“, посебно је изражен у области рада (приликом заснивања, трајања и престанка радног односа). Корупција у области рада, као и пристанак појединаца на различите коруптивне активности током самог процеса рада, најчешће је проузрокована високом стопом незапослености. Висока незапосленост је чест узрок за многе форме кршења радног законодавства, а посебно непријављивање кршења радних права од стране самих радника због страха од губитка посла. Међутим, проблеми корупције у области рада знатно су шири од самог кршења радних права.

На нивоу Босне и Херцеговине, поред Закона о заштити лица која пријављују корупцију у институцијама Босне и Херцеговине, постоји значајан законодавни оквир, који се односи или доводи у везу са превенцијом и заштитом од корупције. У Републици Српској, као једном од ентитета Босне и Херцеговине и у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине, такође постоји изграђен нормативни оквир који представља предуслов за ефикасно спречавање и сузбијање корупције. Наведени оквир посебно је учвршћен доношењем Закона о заштити лица која пријављују корупцију и у Републици Српској и у Брчко дистрикту.

Легислатива, која постоји, ефикасан рад јавних служби, грађани ослобођени од страха да пријаве корупцију, те одговорно и у складу са законским оквирима, благовремено поступање судова по поднесеној тужби, као и тужилаштава по поднесеним кривичним пријавама, представљају услове да се у будућности направи заокрет по питању смањења случајева корупције у нашем друштву.

Postavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Prikaži dugmad
Sakrij dugmad